ariš,larix

Ariš
Ariš, Larix
Istorija grupe: sredina eocena — danas

Ekologija taksona
Ariš (lat. Larix) je rod drveta iz porodice Pinaceae. U ovom rodu postoji 10—14 vrsta biljaka od kojih se u Evropi i severnoj Aziji nalazi oko sedam. Fosilna istorija roda je veoma bogata i kazuje da su ariši bili veoma rasprostranjeni tokom čitavog tercijara. Najstariji fosilni nalaz roda je vrsta Larix altoborealis LePage & Basinger, česta od sredine eocena.

Najpoznatiji predstavnik ovog roda je evropski ariš (Larix europaea). Ariši se javljaju u hladnom i umerenom pojasu severne polulopte. Najrasprostranjenije su u Rusiji (tajge) i Kanadi. Ariši su interesantni jer su, iako četinari, listopadne biljke

Osobine
Biljke iz ovog roda imaju pravo i visoko stablo, visine od 15 do 50 metara, a izuzetno i do 80 metara. Glavna osovina nosi nepravilno, pršenasto raspoređene grane. Biljke iz ovog roda imaju dve vrste izdanaka: kratke i duge. Lišće je igličasto i opada svake jeseni. Na dugačkim izdancima lišće je spiralno raspoređeno, a na kratkim skupljeno u čuperke. Ariši poseduju šišarke, koje su okrenute na gore.

Klasifikacija i vrste

Ranije se rod ariša delio na dve sekcije na osnovu dužine zaštitnih ljuspi (brakteja) u šišarkama: sect. Larix je sadržala vrste sa malim i slabo primetnim zažtitnim ljuspama, dok su u sect. Multiserialis bile vrste sa dugačkim zaštitnim ljuspama. Genetička istraživanja (Gernandt & Liston 1999) nisu podržala ovu podelu, već ukazuju na razlike između vrsta Starog Sveta i vrsta Novog Sveta. Prema njihovim rezultatima, dužine šišarke i zaštitnih ljuspi u njima su prosto adaptacije na klimatske uslove. Po još novijim istraživanjima (Wei and Wang 2003, 2004) prisutne su tri monofiletske klade unutar roda Larix: jedna koja obuhvata severnoameričke vrste, jedna koja obuhvata evroazijske vrste sa kratkim zaštitnim ljuspama, i jedna koja obuhvata evroazijske vrste sa dugačkim zaštitnim ljuspama (izuzetak je vrsta Larix sibirica koja ima kratke ljuspe a nalazi se u kladi sa vrstama dugih ljuspi).