Јела (лат. Abies, по латинском називу беле јеле) је род зимзеленог четинарског дрвећа из фамилије борова (Pinaceae). Обухвата 51 врсту распрострањених у планинама северне хемисфере. Род јела се дели у 10 секција, од којих су само две присутне у Европи — Abies и Piceaster.
Садржај
Опис
Јеле су високо зимзелено дрвеће пирамидалног хабитуса. Зрела стабла јеле могу достићи висину и до 80 m. Од осталих родова у фамилији борова јеле се разликују карактеристичним лисним ожиљком, начином повезивања листа (четине) са стаблом, као и карактеристикама шишарке. Најсроднији род је род кедрова. Четине јеле, за разлику од осталих четинара, су на доњем крају кружно проширене.
Мушке цвасти су ресолико смештене у пазуху горњег дела прошлогодишње гране, док женске шишарке стоје усправно на гранама, а не висе са њих. Семе (самара) садржи смоне кесице. Котиледона у семену 4—10. Основни број хромозома је.
Ареал
Ареал рода јела простире се кроз суптропску, умерену и хладну климатску зону северне Земљине хемисфере. Центри диверзитета (највећи број врста) налазе се у источној Азији (падине Хималаја) и западним деловима Северне Америке. Сем ових, додатни центар распростирања рода је југоисточна Европа. Ареали појединачних врста се у овим областима преклапају, и између врста долази до хибридизације.
Седам врста јела има реликтан карактер савременог ареала. На основу истраживања ових ареала и фосилних налаза, сматра се да је род јела настао средином креде, а да су на његово распростирање по северној хемисфери утицале орогенезе (издизања Алпа, Хималаја и Стеновитих планина), појава монсуна и ледена доба.